Предмет проучавања, задатак и подела регионалне географије
* Регионална географија је научна област географије и њен предмет проучавања су географске регије. На основу физичко-географских и друштвено-географских фактора објашњава географске процесе на Земљи и у географским регијама.
* Задатак проучавања регионалне географије јесте истраживање географских регија на Земљи са циљем разумевања односа и веза између елемената географске средине, као и географских процеса.
* Површина наше планете износи 510 милиона km², светско копно заузима 29% укупне површине Земље. Светско копно не представља једноличан или хомоген географски простор, оно се разликује и због тога се сматра хетерогеним географским простором. Хомоген географски простор – једноличан географски простор са истим или сличним географским карактеристикама. Хетероген географски простор – разнолик географски простор, богат разноврсним географским садржајем. У хетерогеном географском простору на Земљи издвајају се географске регије које су релативно хомогене територије.
* Поступак издвајања географских регија назива се регионализација. Географска регија је мања или већа територија која се по природно-географским или друштвено-географским одликама разликује од суседних територија. Регионална географија је подељена на две дисциплине:
Националну регионалну географију – проучава географске регије у држави у којој се изучава, нпр. Регионална географија Србије изучава географске регије: Шумадију, Војводину, Јужно Поморавље, Западно Поморавље, Косово и Метохију... Регионална географија Француске проучава: Париски басен, Азурну обалу, Нормандију... Регионална географија Русије проучава: полуострво Камчатку, планински масив Урал, Источноевропску низију, Средњесибирску висораван...
Регионална географија света проучава географске регије на континентима, нпр. регионална географија Европе проучава географске регије: Северну Европу, Западну Европу, Средњу Европу, Јужну Европу и Источну Европу.
Регионални географи у својим истраживањима користе научна достигнућа физичко-географских, друштвено-географских дисциплина, природних наука (геологија, биологија, педологија) и друштвених наука (историја, етнологија, социологија, економија).
Регионална географија нас учи где се поједине географске регије налазе и које су њихове главне географске карактеристике.
Принципи регионализације
* Принцип регионализације представља правило на основу кога се врши подела Земљине површине на географске регије. Принципи регионализације могу бити:
1. Физичко-географски: геоморфолошки, климатски, хидрографски, педолошки и биогеографски принцип. Коришћењем физичко-географског принципа издвајају се физиономске регије које одликује сличан географски изглед: пустиње (пустиња Сахара у Африци), низије (Источноевропска низија у Европи), планине и висоравни (планина Анди у Јужној Америци, висораван Тибет у Азији)...
2. Друштвено-географски, примењује се да би се издвојиле економске, урбане, политичке, културне, историјске регије. Економске регије су функционалне јер поседују једну или неколико функција. У зависности од главне (доминантне) функције издвајају се пољопривредне регије (Панонска низија, Влашка низија), индустријске регије (Сар, Рур у Немачкој, Доњецки басен у Украјини), туристичке регије: (полуострво Халкидики у Грчкој, Азурна обала у Француској)... Урбане или градске регије такође имају већи број функција: административно-управна, индустријска, саобраћајна, трговачка, здравствена...
Културну регију одликују: заједничка територија, језик и обичаји становништва који на њој живе, нпр. Квебек у Канади је културна регија јер у њој је већина становника француског порекла и они говоре француски језик.
Већина историјских регија су у одређеном периоду биле међународно признате од страних држава, многе су утицале на настанак и развој савремених држава (историјске регије: Нормандија, Пруска...). Политичке регије улазе у састав неке државе као административно-политичке јединице: покрајине, републике, провинције... (покрајине у Шпанији, Немачкој, Србији...)
Величина и границе географских регија
* Светско копно чини седам континената: Европа, Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Аустралија и Антарктик. Континенти представљају највеће физичко-географске регије на Земљи које се због своје величине називају макрорегије. Две велике копнене целине Евроазија и Америка су због хетерогености географског простора подељени на по два континента.
* Континенти представљају велике просторне целине, унутар којих постоје значајне географске разлике, да би се стекла прецизнија слика о деловима континената, они су подељени на мање географске регије које се зову мезорегије. Поменуто је да у Европи има 5 већих географских регија, ту су мезорегије, као и азијске којих има 6: Југозападна, Јужна, Југоисточна, Северна, Централна и Источна Азија. Мање географске целине у оквиру мезорегија се називају микрорегије.
* Границе регија које су издвојене по физичко-географском принципу углавном не представљају линије већ се пружају у виду прелазних појасева различите ширине. Примери:
- прелаз тропских кишних шума у саване
- прелаз тајги у тундре
- прелаз мешовитих шума у степе...
Међутим, границе регија се често поклапају са границама држава из практичних разлога: поштују се границе на политичкој карти, олакшавају се истраживања у оквиру држава или регија, олакшава се поређење статистичких података. Проучавањем географске регије стичу се знања о географском положају, физичко-географским и друштвено-географским специфичностима регије.
Ово ће ми помоћи на часовима природе и друштва.
ОдговориИзбришиДраго ми је ако можете да искористити део овог текста. Нека сврака, која прелети преко одређеног простора, усними природу и постане свесна њене географске средине.
ИзбришиNešto ne štima u sedmoj grupi pa komentar stavljam i ovde. Pozdrav.
ОдговориИзбришиКолега Јожи, вероватно мислите на број бодова, ја сам у осмој групи. Поздрав
Избриши