- Средња Европа заузима средишњи део континента, простире се између Француске и држава Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) на западу и Црног мора, Молдавије, Украјине, Белорусије и Литваније на истоку. Јужну границу Средње Европе чине Алпи и Карпати, а северну Балтичко и Северно море. Границе Средње Европе нису у целости природне. Од девет држава, колико их има у регији, шест нема излаз на море. Три највеће државе у регији имају излаз на море: Немачка, Пољска и Румунија. Ова регија има повољан саобраћајно-географски положај јер преко њене територије пролазе сви главни копнени и речни путеви. Средњу Европу пресеца речно-каналски пловидбени пут Дунав-Мајна-Рајна који повезује Атлантски океан и Црно море.
- У северном делу Средње Европе, поред Балтичког и Северног мора простире се Немачко-пољска низија, која је прекривена ледничким наносима (шљунак, песак и глина) и испресецана речним токовима: Висле, Одре, Лабе (Елба) и њиховим притокама. У средишњем делу регије налазе се средњонемачке и чешке раседне планине: Шварцвалд, Харц, Ајфел, Франачка Јура, Шумава, Судети с Крконошем, Рудне планине и др. На југу регије се налазе веначне планине: Алпи (највиши врхови регије: Монте Роза 4.638 m и Матерхорн 4.477 m) и Карпати. На Алпима се налазе бројни ледници од којих је најдужи Алеч са 20 km. Између Алпа, Карпата и Динарида налази се Панонска низија, док се између Карпата и планине Балкан налази Влашка низија.
- Средња Европа је изложена климатским утицајима
Атлантског океана са запада, Арктика са севера и Сибира са истока. Западни
делови регије примају већу количину падавина и имају претежно умерено-континенталну климу, док се
према истоку регије смањује количина падавина и ти предели имају континенталну климу са хладним и
ветровитим зимама и топлим летима. На планинама је заступљена планинска клима. Речна мрежа Средње
Европе је развијена. Већина река припада сливу Балтичког, Северног и Црног мора.
Дунав је најдужа река Средње Европе
(2.850 km), извире у Немачкој на планини Шварцвалд и тече до свог ушћа у Црно
море. Повезан је каналом са реком Мајном. Рајна
извире на Алпима (Швајцарска), протиче кроз Боденско језеро, а затим тече
границом Француске и Немачке, кроз Немачку и Холандију и улива се у Северно
море. Највећу групу језера чине Мазурска језера на североистоку и Поморска
језера на северозападу Пољске. Највећа Алпска језера су: Женевско, Боденско,
Мађоре, Лугано, Циришко, Нојшателско и др. Поред наведених ледничих језера,
треба запамтити језеро Балатон у
Мађарској, по начину постанка је тектонско и највеће је језеро Средње Европе.
- У Средњој Европи живи 184,2 милиона становника што чини скоро 25% становништва Европе. У Средњој Европи се налази девет држава: Немачка (највећа по површини и броју становника: 83,5 милиона ст., главни град је Берлин), Пољска (друга по површини и броју становника: 38 милиона ст., главни град је Варшава), Румунија (19,3 милиона ст., главни град Букурешт), Мађарска (Будимпешта), Аустрија (Беч), Швајцарска (Берн), Чешка (Праг), Словачка (Братислава) и једина која држава која није република, већ монархија (кнежевина) – Лихтенштајн (Вадуц).
- Хуманизам и ренесанса су се из Јужне Европе проширили у 16. и 17. веку на државе Средње Европе, које су развијале мануфактурну производњу и шириле трговину. Са ширењем трговине дошло је и до развоја науке и отварања првих универзитета у Средњој Европи. Од 19. века почињу да се формирају велике националне државе у Средњој Европи. Ова регија се одликује са богатом културом и развијеним уметничким правцима и чувеним композиторима, сликарима, градитељима, филмским радницима итд.
- У регији нарбројнији су Германски народи (Немци, Аустријанци и швајцарски Германи), затим Словени (Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби у Немачкој), Романи (Румуни, швајцарски Романи) и Угро-финци (Мађари). Регија је етнички хетерогена али у већем случају је изражена хомогеност становништва у државама (у Мађарској 98% становништва чине Мађари).
- Просечна густина насељености Средње Европе износи 147 ст./km². Најгушће насељене области су: Рур, Сар и долина Рајне у Немачкој, Шлезија у Пољској, Бечки басен у Аустрији и висораван Мителанд у Швајцарској. У Средњој Европи су изражене радне миграције у којима учествују милиони радника из целог света. Због ратних сукоба у Југозападној Азији и Африци повећава се број емиграната у Средњној Европи, нарочито у Немачкој.
- Панонска и Влашка низија захваљујући степској црници (чернозем), као и долине Лабе, Влтаве и Мораве у Чешкој се одликују плодним земљиштем где се гаје: пшеница, кукуруз, раж, шећерна репа, кромпир, хмељ... Велики део произведеног кромпира у Чешкој и Пољској се користи за производњу алкохолних пића, а од јечма и хмеља се производи пиво.
- Најплоднија низија у Мађарској је Алфелд. Најзаступљеније културе су: пшеница, кукуруз, кромпир и индустријско биље. Песковито земљиште и побрђа Мађарске погодују гајењу воћа и винове лозе (Мечек, околина Балатона, околина Токаја на североистоку државе.) У Румунији се највише гаје житарице и индустријско биље. У Влашкој низији је развијено говедарство и свињогојство а на Карпатима овчарство. Швајцарска се одликује пространим пашњацима изнад шумског појаса, који омогућавају добре услове за узгој племенитих врста млечних говеда. Швајцарска је позната по великој производњи млека и квалитетних сирева.
- Средња Европа је богата минералним сировинама (угаљ, нафта, гвожђе, бакар, олово...). Угаљ и гвоздена руда се највише експлоатишу на западу Немачка (Рурски и Сарски басен), на југу Пољске (Горња Шлеска) и у Чешкој. Велике резерве нафте се налазе у Румунији и Северном мору. Најразвијеније државе Средње Европе су: Швајцарска, Немачка, Аустрија и Лихтенштајн (животни стандард и приходи становника). Швајцарска је једна од најбогатијих држава Европе, томе је допринео миран развој због војно-политичке неутралности. Швајцарска има развијену машинску, електронску и фармацеутску индустрију и прецизну механику (производња сатова и мерних инструмената). Држави велике приходе обезбеђују банкарство и туризам (планински, градски...). Аустрија располаже значајним залихама гвоздене руде, магнезита, угља и камене соли. Њене реке имају хидроенергетски потенцијал. Главне луке на Дунаву су Беч и Линц. За Аустрију је значајан градски (Беч, Салцбург, Линц, Брегенц) и планински (Кицбил, Инзбрук) туризам. Највећи део индустрије (петрохемијска, фармацеутска, текстилна...) Мађарске смештен је у ширем окружењу Будимпеште. У Мађарској је туризам развијен око језера Балатон, у Будимпешти и бањским местима. У Чешкој је развијена црна и обојена металургија, затим аутомобилска (фабрика „Шкода“), прехрамбена и текстилна индустрија. Чешка је позната по великом броју пивара и производњи кристала и стакла. Главне гране словачке индустрије су црна и обојена металургија (град Кошице). Највећа словачка речна лука је Братислава на Дунаву. Пољска има развијену црну и обојену металургију, хемијску, петрохемијску, машинску индустрију и бродоградњу. Највеће луке у Пољској се налазе на Балтичком мору: Гдањск, Шчећин и Гдиња. Румунија спада у велике европске произвођаче нафте. Богата лежишта нафте се налазе на додиру Јужних Карпата и Влашке низије, центар петрохемијске индустрије је град Плоешти. У Румунији је развијен већи број индустријских грана, али од уласка у Европску унију 2007.године брже се развија аутомобилска индустрија („Дачија“). Најважнија морска лука у Румунији је Констанца.
- У Средњој Европи највеће агломерације су: Франкфурт, Штутгарт, Берлин, Хамбург и Минхен у Немачкој, Беч у Аустрији, Праг у Чешкој, Варшава и Краков у Пољској, Будимпешта у Мађарској и Букурешт у Румунији. Агломерација је урбано подручје које настаје срастањем великог града са приградским насељима. Велике конурбације су: Рајна-Мајна, Рајна-Некар, Рурска област и Шлески басен. Када долази до просторног повезивања два града или више њих тада настаје конурбација. Уколико се повежу две конурбације или више њих у једну просторну целину, настаје мегалополис. Рајна-Рур је највећи мегалополис у континенталном делу Европе.
- Савезна Република Немачка је највећа држава Средње Европе, простире се од Алпа на југу до Северног и Балтичког мора на северу. На северу се налази Севернонемачка низија која је део Немачко-пољске низије. У средишњем делу државе пружају се раседне планине, док се на југу налази висораван Баварска, а јужно од ње огранци Алпа. Северозападни део Немачке има атлантску (океанску) климу која према југу и истоку прелази у умерено-континенталну и континенталну. Веће реке у сливу Северног мора су: Рајна, Елба (Лаба), Емс и Везер, у сливу Балтичког мора – Одра и у сливу Црног мора – Дунав. У подгорини Алпа и Севернонемачкој низији бројна су ледничка језера. Боденско језеро се налази на граници са Аустријом и Швајцарском.
- Ако не рачунамо Русију, Немачка је најмногољуднија држава Европе. Најбројнији народ су Немци. Осим њих у држави живе: Лужички Срби, Данци, мигранти из Турске, Италије, Грчке, Пољске... После САД, Кине и Јапана, Немачка је привредно најразвијенија држава света. Чланица је Европске уније и групе Г7. Привреду одликује богата сировинска основа, високоразвијена индустрија, специјализована пољопривреда, висок ниво стручности и добра саобраћајна мрежа.
Нема коментара:
Постави коментар