Географске карактеристике држава насталих на територији бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

 

Географске карактеристике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Словеније и Северне Македоније

- Република Србија је континентална држава која се већим делом налази на Балканском полуострву (80% територије). Мањи део Србије (20%) налази се северно од Саве и Дунава на територији Панонске низије (Средња Европа). Због тога је Србија балканска и панонска земља.

- Србија је претежно планинска земља, низијски рељеф је заступљен у Панонској низији, на њеном ободу (Мачва, Посавина, Поморавље и Стиг), и у Неготинској крајини. Највиши врх Србије је Ђеравица на Проклетијама (2656 m), док се најнижа тачка Србије налази на ушћу Тимока у Дунав (28 m). Планине са већом висином су: Шар планина, Стара планина, Копаоник...

- Северни део Србије има континенталну климу, док је у највећем делу земље заступљена умерено континентална клима. На највишим деловима планина заступљена је планинска клима.

- Највећи део територије Србије припада црноморском сливу (речни систем Дунава). Југозападни део речног система Србије одводњава се у Јадранско море преко Белог Дрима, а речни системи Пчиње, Лепенца и Драговиштице на југу припадају егејском сливу.

- Србија је вишенационална држава у којој према попису становништва из 2011. године живи 7.187.000 становника. Већину чине Срби (83,2%). Ако се изузме Косово и Метохија, осим Срба најбројнији су: Мађари са 3,5%, Роми са 2,1% и Бошњаци са 2%.

- У Србији је присутна депопулација. Осим већег исељавања од досељавања, на опадање броја становника утиче и негативан природни прираштај (-4,7‰). Србија годишње губи од 40.000 до 50.000 становника. Просечна старост становништва износи 42,2 године. Просечна дужина животног века становника Србије је 74 године (мушкарци 71, жене 76).

- Србија је сиромашна енергентима. Највећи значај има нискокалорични угаљ – лигнит који се експлоатише у Косовском, Колубарском и Костолачком басену. Највећи хидроенергетски потенцијал имају Дрина (Бајина Башта и Зворник) и Дунав (Ђердап I и Ђердап II). Нафте и гаса има мало, највише у Банату. У источној Србији експлоатише се руда бакра (Бор, Мајданпек). Србија је богата неметалима: ватростална глина, лапорац, украсни камен, мермер...

- Равничарски терени су погодни за ратарску производњу: житарице, поврће, индустријско биље и сточно биље. Развијено је и сточарство (свиње и говеда). Брежуљкасти и брдско-планински терени познати су по: виноградарству, воћарству и сточарству (овце, говеда и козе).

- Најразвијеније индустријске гране су: индустрија грађевинског материјала, машинска, тешка и лака хемијска, прехрамбена, текстилна индустрија...

- 60% становништва Србије живи у градовима: Београд – главни град, Нови Сад, Ниш, Приштина, Крагујевац, Суботица, Панчево, Зрењанин, Чачак, Краљево, Смедерево...

- Република Босна и Херцеговина је приликом потписивања мировног споразума у Дејтону (после грађанског рата између Бошњака, Хрвата и Срба) подељена на два ентитета: Републику Српску (49% територије) и Федерацију Босну и Херцеговину (51% територије), као и Брчко Дистрикт – посебна територијална једниница.

- Босна и Херцеговина је планинска земља, кроз средишњи део се пружају Динарске планине. Најгушће су насељене долине река: Саве, Уне, Врбаса, Босне, Дрине и Неретве. Низије уз Саву и долина Неретве су најважније пољопривредне области. Гаји се: пшеница, винова лоза, дуван, воће, поврће... Природно богатсво чине шуме, пашњаци, угаљ (Какањ, Бановићи), руда гвожђа (Љубија и Вареш)

- У држави доминира умерено континентална клима која са порастом надморске висине прелази у планинску. У долини Неретве је заступљена измењена средоземна клима. Највећи део Босне и Херцеговине припада црноморском сливу. Према Јадранском мору тече једино Неретва. Реке се користе за добијање хидроенергије (Дрина, Неретва, Врбас), наводњавање и водоснабдевање.

- Највећи удео у становништву Босне и Херцеговине чине: Срби, Бошњаци и Хрвати. После Другог светског рата у Босни и Херцеговини се највише улагало у производњу угља, изградњу термоелектрана, хидроелектрана, у црну металургију (железара у Зеници), металну и дрвну индустрију. Главни град Босне и Херцеговине је Сарајево, налази се у долини Миљацке у Сарајевској котлини испод Игмана и Требевића. Остали велики градови су: Бања Лука, Мостар, Зеница, Тузла, Приједор, Бијељина...

- Република Црна Гора је најмања и најређе насељена држава Балканског полуострва. У рељефу доминирају Динарске планине. Највеће низије су: Зетска (у долини реке Мораче) и Бјелопавлићка (у долини Зете), низије у приморју. У приморју је заступљена средоземна клима, док се у унутрашњости смењују умерено континентална и планинска. Због крашког рељефа мало је површинских токова. У залеђу Боке Которске, код места Црквице излучи се највећа количина падавина у Европи.

- За Црну Гору важна привредна грана је туризам. У Боко-которском заливу највећи центри су: Херцег Нови, Котор, Тиват и лечилиште Игало. Остали туристички центри у приморју су: Будва, Милочер, Свети Стефан и Улцињ. Национални паркови: Ловћен, Дурмитор, Скадарско језеро и Биоградска гора. Планински део је познат по овчарству а приморски по гајењу: винове лозе, дувана, агрума, маслине... Највећи градови у Црној Гори су: Подгорица – главни град (налази се на ушћу реке Рибнице у Морачу), Никшић, Пљевља, Бијело Поље и Бар (лука и пруга Београд - Бар).

- Република Хрватска се налази на западном делу Балканског полуострва. Издвајају се три географске целине: јадранска, планинска и панонска. Јадранска област обухвата приморје, острва (Црес, Крк, Брач, Хвар...) и полуострва (Истра, Пељешац) – одликује је велика разуђеност обале. Планинска област обухвата Динарске планине са бројним крашким облицима рељефа. У тој области се налазе Плитвичка језера – туристички најпосећенији национални парк у Хрватској. Панонска област обухвата северни део Хрватске, одликује је плодна низија с које се издижу побрђа. Кроз Панонску област протичу пловне реке: Сава, Дунав и Драва.

- Становништво Хрватске чине: Хрвати, Срби, Бошњаци, Италијани... Природни прираштај је негативан и честе су економске миграције из Хрватске у развијеније државе Европске уније. У Панонској области главна привредна грана је пољопривреда, док су у Јадранској области најразвијенији туризам и риболов. Планински предео је сиромашан са обрадивим земљиштем, има га највише у увалама и крашким пољима. Налазишта нафте и природног гаса постоје у Панонској области (Подравина, Славонија, Мославина). За Хрватску је значајна нуклеарна електрана „Кршко“ коју дели са Словенијом. Хрватска је велики произвођач морске соли (солане у Стону, Нину и на Пагу). Главни и највећи град Хрватске је Загреб, смештен у подножју планине Медведник, у долини реке Саве. Већи градови су: Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек, Задар...

- Република Словенија балканска, панонска, јадранска, алпска и динарска земља. У рељефу доминирају набране планине: Алпи и Динариди. У средишњем делу државе се налазе густо насељене котлине: Љубљанска, Цељска и Велењска. Заступљени су и крашки облици рељефа, међу којима има доста пећина: Постојнска јама, Шкоцјанска јама... Приморје има измењену средоземну климу, Јулијски Алпи планинску  а већи део државе умерено континенталну и континенталну климу. Реке: Сава, Купа, Крка, Драва, Мура... Највећа словеначка језера су Бохињско, Бледско и Триглавска језера. Шуме покривају 59,8% територије, па је Словенија после Шведске и Финске најшумовитија земља Европе.

- Словенија је етнички хомогена држава, јер Словенци чине 88% становништва. Била је најразвијенија република у бившој СФРЈ. Од биљних култура највише се производи: пшеница, кукуруз, хмељ, шећерна репа... Сточарство је развијено (говеда, овце). Значајна су лежишта угља (Засавје, Велење), нафте (Лендава). Развијене индустријске гране: црна и обојена металургија, машинска, електронска, хемијска, фармацеутска. Важна је лука Копар.

Туристички су добро посећени: Љубљана, језера, пећине и национални парк „Триглав“. Главни град Словеније је Љубљана, остали већи градови су: Марибор, Цеље, Крањ, Велење...

- Република Северна Македонија заузима централни део Балканског полуострва. Њен географски положај је повољан, јер долином реке Вардар воде важне саобраћајнице (пруга и ауто-пут). Северна Македонија је планинско-котлинска земља. Повардарје дели земљу на западни и источни део. У том делу државе је заступљена измењена средоземна клима, која омогућава гајење раног воћа, поврћа, дувана... Таква клима се разликује од средоземне по топлијим летима и хладнијим зимама. У рељефу Северне Македоније се смењују планине и котлине – шаховски рељеф. Најважнија река је Вардар, док су највећа језера: Охридско, Преспанско и Дојранско.

- Македонци чине већинско становништво. У западним деловима државе насељено је више припадника албанске националне мањине. Северна Македонија је богата рудама: олова, цинка, гвозденом рудом, бакром... Охридска и Преспанска котлина су познате по воћарству, Полошка по повртарству, Пелагонијска по житу и дувану а Тиквешка по виновој лози и производњи вина. Скопље је главни град Северне Македоније, смештен је у Скопској котлини на обалама Вардара. Остали већи градови су: Битољ, Прилеп, Охрид, Тетово, Гостивар, Куманово...