Географске одлике Јужне Европе

Jужна Европа

 

-  Јужна Европа обухвата три полуострва: Пиринејско, Апенинско и Балканско, као и бројна острва у Средоземном мору. Регија захвата 14% укупне површине Европе.

- Појам Средоземље обухвата простор Северне Африке, већи део Јужне Европе и део Југозападне Азије. Северни делови Јужне Европе се налазе ван утицаја Средоземног мора. Јужни део Француске (Азурна обала, острво Корзика) излази на Средоземно море, али највећи део њене територије припада Западној Европи и гравитира Атлантском океану. Средоземље је Месинским и Сицилијанским мореузом подељено на источни и западни део. До открића Америке, Источно Средоземље је представљало саобраћајни, културни и привредни центар Старог света. После открића Америке расте утицај приобаља Атлантског океана. Суецки канал је прокопан 1869. године.

- Највећа острва европског Средоземља су: Сицилија, Сардинија, Корзика, Крит и Балеарска острва. У рељефу Јужне Европе доминирају набране (веначне) планине: Пиринеји, Алпи, Динарске и Шарско-пиндске планине које одвајају Средоземље од осталог дела Европе. Од Алпа се према југу настављају Апенини који се пружају дуж Апенинског полуострва. Набране планине су претежно грађене од кречњака и доломита. Поједине планине су богате бокситом, најважнијом рудом алуминијума. Раседне (громадне) планине се налазе у југоисточном делу Балканског полуострва (Рила, Пирин, Родопи, Олимп) и у средишњем делу Пиринејског полуострва. Јужна Европа је регија позната по земљотресима и активним вулканима: Етна на Сицилији, Везув код Напуља, Стромболи и Вулкано на Липарским острвима.

- Низије се простиру поред већих река: око реке Гвадалкивир – Андалузијска низија, око реке Ебро је Арагонија, око реке По се простире Падска низија, око реке Пиниос је Тесалија, око доњег тока Вардара је Солунска низија а на крајњем југоистоку регије се налази Тракијска низија.

             

 Слика 1. физичко-географска карта Јужне Европе (Извор:https://1.bp.blogspot.com)

- У највећем делу регије заступљена је средоземна клима (топла и сува лета, благе и кишовите зиме). Регију одликује велика осунчаност – велики значај за туризам. Према унутрашњости регије клима прелази у умерено-континенталну, док је на висинама изнад 1.200 m заступљена планинска клима. Утицај средоземне климе се преко речних долина шири у унутрашњост регије. На западу Пиринејског полуострва заступљена је океанска клима.

- Речна мрежа у регији је слабо развијена, реке су кратког тока, а водостаји на њима варирају. Највећа природна језера: Скадарско (деле га Албанија и Црна Гора), Охридско (деле га Северна Македонија и Албанија), Преспанско (деле га Северна Македонија, Албанија и Грчка). Вештачких језера има највише на рекама у брдско-планинским деловима регије. У областима где је изражен крашки рељеф, због понирања површинских токова јавља се богатство подземне воде.

- Карактеристично земљиште за простор европског Средоземља је црвеница, настала таложењем нераствореног деле кречњака. Типична вегетација је макија – густа и тешко проходна жбунаста вегетација. Биљке: приморски бор, чемпрес, храст плутњак (нарочито у Португалији), ловор...

- Од 17 држава Јужне Европе, њих 13 су према облику владавине републике, док су 4 монархије (Шпанија, Андора, Монако и Ватикан). Патуљасте државе у регији су: Андора, Монако, Сан Марино, Ватикан и Малта. Најмања држава по површини и броју становника је Ватикан. Највећи број становника имају: Италија – 59.800.000, Шпанија 46.100.000, Грчка 10.950.000, Португалија 10.350.000. Највећу површину територије имају Шпанија и Италија. Највећу густину насељености имају: Монако – 19.010 ст/km² (највећу на свету), 1.818 ст/km² има Ватикан, затим Малта... У Јужној Европи живи 157,8 милиона становника, а просечна густина насељености регије износи 110 ст/km². Највећу густину насељености имају велики градови и приморске области.

- Јужна Европа је колевка европске цивилизације. У овој регији у старом веку настале су цивилизације Старе Грчке и Рима. На територији Западног римског царства, у средњем веку настала је римокатоличка религија. Под утицајем Старе Грчке, касније и Византије (Источно римско царство) развила се цивилизација Источне Европе.

- Јужна Европа је регија славних помораца из периода великих географских открића, посебно су се истакли Португалци: Бартоломео Дијас, Васко да Гама, Пердо Кабрал и Фернандо Магелан. Од Италијана најзначајнији морепловци били су Кристифор Колумбо и Америго Веспучи.

- На прелазу из 15. у 16. век захваљујући хуманизму и ренесанси дошло је до процвата науке, културе и технологије у Јужној Европи. У обнављању античких идеја и културе предњачили су градови у Италији: Фиренца, Падова, Рим и Венеција.

- Јужна Европа је емиграциона регија. Први исељеници после открића Америке били су Шпанци и Португалци, од половине 19. века и остали народи. Становништво Јужне Европе после Другог светског рата одлази на привремени рад у развијене државе Средње и Западне Европе, САД, Канаду и Аустралију. Последњих година Јужна Европа се сматра и имиграционом регијом због масовнијег доласка емиграната из афричких и азијских земаља.

- Јужна Европа је етнички хетерогена регија, већину становништва чине романски народи: Италијани (воде порекло од Латина, староседелаца Апенинског полуострва), Шпанци, Португалци и Каталонци. У регији живе јужнословенски народи: Срби (најбројнији словенски народ у регији), Бугари, Хрвати, Бошњаци, Македонци, Словенци и Црногорци. Изоловане групе народа: Баски, Албанци, Грци и Малтежани. Баски насељавају Пиринејско полуострво и обале Бискајског залива. Претпоставља се да су се доселили са Кавказа. Баскијски језик нема сличности ни са једним савременим језиком. Грци су народ настао мешањем староседелаца данашње Грчке са досељеницима из Мале Азије и племенима из северозападних делова Балканског полуострва.

- Главне привредне делатности Јужне Европе су туризам, пољопривреда и прерађивачка индустрија. У приморју и ближем залеђу највише се гаје: агруми, винова лоза, дуван, памук, маслине, смокве... Равничарски предели на Апенинском и Балканском полуострву су погодни за гајење ратарских култура: житарице, индустријско биље, поврће и сточно биље. Брежуљкасти и брдско-планински  предели у унутрашњости регије познати су по воћарству, виноградарству и сточарству (овце, свиње и говеда). Прерађивачка индустрија је грана индустрије која се бави прерадом биљних, животињских и минералних сировина ради добијања полупроизвода или готових производа.

- Јужна Европа је позната туристичка регија света. Туризам је најразвијенији у Шпанији, Италији, Грчкој и Хрватској. Средоземне државе имају велику могућност за развој купалишног (средоземна клима и топло море), културног (споменици и грађевине из различитих епоха људске историје) и градског туризма.

Google документ

https://docs.google.com/document/d/1-5J_Z6eQT5tujr1uRrSKVnGNUGmH4xWpCS7LxlZ78b4/edit?usp=sharing

 уграђен Google документ: