Европа - занимљивости

 

Погледајте кратак видео који садржи основне географске чињенице и занимљивости везане за  Европу. 

(Извор:https://www.youtube.com/watch?v=kkdsx5z07zQ&list=PL2OceIYPRsCNXr7G3mh9D1yQtrDD-ZO56&index=6; Brainz TV)

Средња Европа

- Средња Европа заузима средишњи део континента, простире се између Француске и држава Бенелукса (Белгија, Холандија и Луксембург) на западу и Црног мора, Молдавије, Украјине, Белорусије и Литваније на истоку. Јужну границу Средње Европе чине Алпи и Карпати, а северну Балтичко и Северно море. Границе Средње Европе нису у целости природне. Од девет држава, колико их има у регији, шест нема излаз на море. Три највеће државе у регији имају излаз на море: Немачка, Пољска и Румунија. Ова регија има повољан саобраћајно-географски положај јер преко њене територије пролазе сви главни копнени и речни путеви. Средњу Европу пресеца речно-каналски пловидбени пут Дунав-Мајна-Рајна који повезује Атлантски океан и Црно море.

- У северном делу Средње Европе, поред Балтичког и Северног мора простире се Немачко-пољска низија, која је прекривена ледничким наносима (шљунак, песак и глина) и испресецана речним токовима: Висле, Одре, Лабе (Елба) и њиховим притокама. У средишњем делу регије налазе се средњонемачке и чешке раседне планине: Шварцвалд, Харц, Ајфел, Франачка Јура, Шумава, Судети с Крконошем, Рудне планине и др. На југу регије се налазе веначне планине: Алпи (највиши врхови регије: Монте Роза 4.638 m и Матерхорн 4.477 m) и Карпати. На Алпима се налазе бројни ледници од којих је најдужи Алеч са 20 km. Између Алпа, Карпата и Динарида налази се Панонска низија, док се између Карпата и планине Балкан налази Влашка низија.

- Средња Европа је изложена климатским утицајима Атлантског океана са запада, Арктика са севера и Сибира са истока. Западни делови регије примају већу количину падавина и имају претежно умерено-континенталну климу, док се према истоку регије смањује количина падавина и ти предели имају континенталну климу са хладним и ветровитим зимама и топлим летима. На планинама је заступљена планинска клима. Речна мрежа Средње Европе је развијена. Већина река припада сливу Балтичког, Северног  и Црног мора. Дунав је најдужа река Средње Европе (2.850 km), извире у Немачкој на планини Шварцвалд и тече до свог ушћа у Црно море. Повезан је каналом са реком Мајном. Рајна извире на Алпима (Швајцарска), протиче кроз Боденско језеро, а затим тече границом Француске и Немачке, кроз Немачку и Холандију и улива се у Северно море. Највећу групу језера чине Мазурска језера на североистоку и Поморска језера на северозападу Пољске. Највећа Алпска језера су: Женевско, Боденско, Мађоре, Лугано, Циришко, Нојшателско и др. Поред наведених ледничих језера, треба запамтити језеро Балатон у Мађарској, по начину постанка је тектонско и највеће је језеро Средње Европе.

- У Средњој Европи живи 184,2 милиона становника што чини скоро 25% становништва Европе. У Средњој Европи се налази девет држава: Немачка (највећа по површини и броју становника: 83,5 милиона ст., главни град је Берлин), Пољска (друга по површини и броју становника: 38 милиона ст., главни град је Варшава), Румунија (19,3 милиона ст., главни град Букурешт), Мађарска (Будимпешта), Аустрија (Беч), Швајцарска (Берн), Чешка (Праг), Словачка (Братислава) и једина која држава која није република, већ монархија (кнежевина) – Лихтенштајн (Вадуц).

 

Државе Средње Европе    (Извор:http://geografijaki.svetisava.edu.rs)

 

- Хуманизам и ренесанса су се из Јужне Европе проширили у 16. и 17. веку на државе Средње Европе, које су развијале мануфактурну производњу и шириле трговину. Са ширењем трговине  дошло је и до развоја науке и отварања првих универзитета у Средњој Европи. Од 19. века почињу да се формирају велике националне државе у Средњој Европи. Ова регија се одликује са богатом културом и развијеним уметничким правцима и чувеним композиторима, сликарима, градитељима, филмским радницима итд.

- У регији нарбројнији су Германски народи (Немци, Аустријанци и швајцарски Германи), затим Словени (Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби у Немачкој), Романи (Румуни, швајцарски Романи) и Угро-финци (Мађари). Регија је етнички хетерогена али у већем случају је изражена хомогеност становништва у државама (у Мађарској 98% становништва чине Мађари).

- Просечна густина насељености Средње Европе износи 147 ст./km². Најгушће насељене области су: Рур, Сар и долина Рајне у Немачкој, Шлезија у Пољској, Бечки басен у Аустрији и висораван Мителанд у Швајцарској. У Средњој Европи су изражене радне миграције у којима учествују милиони радника из целог света. Због ратних сукоба у Југозападној Азији и Африци повећава се број емиграната у Средњној Европи, нарочито у Немачкој.

- Панонска и Влашка низија захваљујући степској црници (чернозем), као и долине Лабе, Влтаве и Мораве у Чешкој се одликују плодним земљиштем где се гаје: пшеница, кукуруз, раж, шећерна репа, кромпир, хмељ... Велики део произведеног кромпира у Чешкој и Пољској се користи за производњу алкохолних пића, а од јечма и хмеља се производи пиво.

- Најплоднија низија у Мађарској је Алфелд. Најзаступљеније културе су: пшеница, кукуруз, кромпир и индустријско биље. Песковито земљиште и побрђа Мађарске погодују гајењу воћа и винове лозе (Мечек, околина Балатона, околина Токаја на североистоку државе.) У Румунији се највише гаје житарице и индустријско биље. У Влашкој низији је развијено говедарство и свињогојство а на Карпатима овчарство. Швајцарска се одликује пространим пашњацима изнад шумског појаса, који омогућавају добре услове за узгој племенитих врста млечних говеда. Швајцарска је позната по великој производњи млека и квалитетних сирева.

- Средња Европа је богата минералним сировинама (угаљ, нафта, гвожђе, бакар, олово...). Угаљ и гвоздена руда се највише експлоатишу на западу Немачка (Рурски и Сарски басен), на југу Пољске (Горња Шлеска) и у Чешкој. Велике резерве нафте се налазе у Румунији и Северном мору. Најразвијеније државе Средње Европе су: Швајцарска, Немачка, Аустрија и Лихтенштајн (животни стандард и приходи становника). Швајцарска је једна од најбогатијих држава Европе, томе је допринео миран развој због војно-политичке неутралности. Швајцарска има развијену машинску, електронску и фармацеутску индустрију и прецизну механику (производња сатова и мерних инструмената). Држави велике приходе обезбеђују банкарство и туризам (планински, градски...). Аустрија располаже значајним залихама гвоздене руде, магнезита, угља и камене соли. Њене реке имају хидроенергетски потенцијал. Главне луке на Дунаву су Беч и Линц. За Аустрију је значајан градски (Беч, Салцбург, Линц, Брегенц) и планински (Кицбил, Инзбрук) туризам. Највећи део индустрије (петрохемијска, фармацеутска, текстилна...) Мађарске смештен је у ширем окружењу Будимпеште. У Мађарској је туризам развијен око језера Балатон, у Будимпешти и бањским местима. У Чешкој је развијена црна и обојена металургија, затим аутомобилска (фабрика „Шкода“), прехрамбена и текстилна индустрија. Чешка је позната по великом броју пивара и производњи кристала и стакла. Главне гране словачке индустрије су црна и обојена металургија (град Кошице). Највећа словачка речна лука је Братислава на Дунаву. Пољска има развијену црну и обојену металургију, хемијску, петрохемијску, машинску индустрију и бродоградњу. Највеће луке у Пољској се налазе на Балтичком мору: Гдањск, Шчећин и Гдиња. Румунија спада у велике европске произвођаче нафте. Богата лежишта нафте се налазе на додиру Јужних Карпата и Влашке низије, центар петрохемијске индустрије је град Плоешти. У Румунији је развијен већи број индустријских грана, али од уласка у Европску унију 2007.године брже се развија аутомобилска индустрија („Дачија“). Најважнија морска лука у Румунији је Констанца.

- У Средњој Европи највеће агломерације су: Франкфурт, Штутгарт, Берлин, Хамбург и Минхен у Немачкој, Беч у Аустрији, Праг у Чешкој, Варшава и Краков у Пољској, Будимпешта у Мађарској и Букурешт у Румунији. Агломерација је урбано подручје које настаје срастањем великог града са приградским насељима. Велике конурбације су: Рајна-Мајна, Рајна-Некар, Рурска област и Шлески басен. Када долази до просторног повезивања два града или више њих тада настаје конурбација. Уколико се повежу две конурбације или више њих у једну просторну целину, настаје мегалополис. Рајна-Рур је највећи мегалополис у континенталном делу Европе.

- Савезна Република Немачка је највећа држава Средње Европе, простире се од Алпа на југу до Северног и Балтичког мора на северу. На северу се налази Севернонемачка низија која је део Немачко-пољске низије. У средишњем делу државе пружају се раседне планине, док се на југу налази висораван Баварска, а јужно од ње огранци Алпа. Северозападни део Немачке има атлантску (океанску) климу која према југу и истоку прелази у умерено-континенталну и континенталну. Веће реке у сливу Северног мора су: Рајна, Елба (Лаба), Емс и Везер, у сливу Балтичког мора – Одра и у сливу Црног мора – Дунав. У подгорини Алпа и Севернонемачкој низији бројна су ледничка језера. Боденско језеро се налази на граници са Аустријом и Швајцарском.

- Ако не рачунамо Русију, Немачка је најмногољуднија држава Европе. Најбројнији народ су Немци. Осим њих у држави живе: Лужички Срби, Данци, мигранти из Турске, Италије, Грчке, Пољске... После САД, Кине и Јапана, Немачка је привредно најразвијенија држава света. Чланица је Европске уније и групе Г7. Привреду одликује богата сировинска основа, високоразвијена индустрија, специјализована пољопривреда, висок ниво стручности и добра саобраћајна мрежа.

- Немачка је на основу природних и друштвених одлика подељена на три регије: Северну, Средњу и Јужну Немачку. Северна захвата територију Севернонемачке низије. За Северну Немачку велики значај имају налазишта нафте и гаса у Северном мору. Највећи градови су: Берлин, Хамбург, Бремен, Хановер... Средња Немачка обухвата раседне планине и Порајње. Најгушће насељена регија у Немачкој. Велике су залихе каменог угља и све гране индустрије су развијене. Развијена је аутомобилска индустрија („Фолксваген“, „Опел“). Мегалополис Рајна-Рур настао је спајањем градова: Дизелдорфа, Дуизбурга, Дортмунда, Бохума, Келна и Есена. Јужна Немачка обухвата јужни део раседних планина, Баварску висораван и Алпе. Регија је позната по шумарству, високоразвијеној пољопривреди и индустрији. Највећи урбани центри су Штутгарт и Минхен.

 

Регионална географија

Предмет проучавања, задатак и подела регионалне географије

 

* Регионална географија је научна област географије и њен предмет проучавања су географске регије. На основу физичко-географских и друштвено-географских фактора објашњава географске процесе на Земљи и у географским регијама.

* Задатак проучавања регионалне географије јесте истраживање географских регија на Земљи  са циљем разумевања односа и веза између елемената географске средине, као и географских процеса.

* Површина наше планете износи 510 милиона km², светско копно заузима 29% укупне површине Земље. Светско копно не представља једноличан или хомоген географски простор, оно се разликује и због тога се сматра хетерогеним географским простором. Хомоген географски простор – једноличан географски простор са истим или сличним географским карактеристикама. Хетероген географски простор – разнолик географски простор, богат разноврсним географским садржајем. У хетерогеном географском простору на Земљи издвајају се географске регије које су релативно хомогене територије.

* Поступак издвајања географских регија назива се регионализација. Географска регија је мања или већа територија која се по природно-географским или друштвено-географским одликама разликује од суседних територија. Регионална географија је подељена на две дисциплине:

Националну регионалну географију – проучава географске регије у држави у којој се изучава, нпр. Регионална географија Србије изучава географске регије: Шумадију, Војводину, Јужно Поморавље, Западно Поморавље, Косово и Метохију... Регионална географија Француске проучава: Париски басен, Азурну обалу, Нормандију... Регионална географија Русије проучава: полуострво Камчатку, планински масив Урал, Источноевропску низију, Средњесибирску висораван...

Регионална географија света проучава географске регије на континентима, нпр. регионална географија Европе проучава географске регије: Северну Европу, Западну Европу, Средњу Европу, Јужну Европу и Источну Европу.  

Регионални географи у својим истраживањима користе научна достигнућа физичко-географских, друштвено-географских дисциплина, природних наука (геологија, биологија, педологија) и друштвених наука (историја, етнологија, социологија, економија).

Регионална географија нас учи где се поједине географске регије налазе и које су њихове главне географске карактеристике.

 

Принципи регионализације

* Принцип регионализације представља правило на основу кога се врши подела Земљине површине на географске регије. Принципи регионализације могу бити:

1. Физичко-географски: геоморфолошки, климатски, хидрографски, педолошки и биогеографски принцип. Коришћењем физичко-географског принципа издвајају се физиономске регије које одликује сличан географски изглед: пустиње (пустиња Сахара у Африци), низије (Источноевропска низија у Европи), планине и висоравни (планина Анди у Јужној Америци, висораван Тибет у Азији)...

 

2. Друштвено-географски, примењује се да би се издвојиле економске, урбане, политичке, културне, историјске регије. Економске регије су функционалне јер поседују једну или неколико функција. У зависности од главне (доминантне) функције издвајају се пољопривредне регије (Панонска низија, Влашка низија), индустријске регије (Сар, Рур у Немачкој, Доњецки басен у Украјини), туристичке регије: (полуострво Халкидики у Грчкој, Азурна обала у Француској)... Урбане или градске регије такође имају већи број функција: административно-управна, индустријска, саобраћајна, трговачка, здравствена...

Културну регију одликују: заједничка територија, језик и обичаји становништва који на њој живе, нпр. Квебек у Канади је културна регија јер у њој је већина становника француског порекла и они говоре француски језик.

Већина историјских регија су у одређеном периоду биле међународно признате од страних држава, многе су утицале на настанак и развој савремених држава (историјске регије: Нормандија, Пруска...). Политичке регије улазе у састав неке државе као административно-политичке јединице: покрајине, републике, провинције... (покрајине у Шпанији, Немачкој, Србији...)

 

Величина и границе географских регија

 

* Светско копно чини седам континената: Европа, Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Аустралија и Антарктик. Континенти представљају највеће физичко-географске регије на Земљи које се због своје величине називају макрорегије. Две велике копнене целине Евроазија и Америка су због хетерогености географског простора подељени на по два континента.

* Континенти представљају велике просторне целине, унутар којих постоје значајне географске разлике, да би се стекла прецизнија слика о деловима континената, они су подељени на мање географске регије које се зову мезорегије. Поменуто је да у Европи има 5 већих географских регија, ту су мезорегије, као и азијске којих има 6: Југозападна, Јужна, Југоисточна, Северна, Централна и Источна Азија. Мање географске целине у оквиру мезорегија се називају микрорегије.

* Границе регија које су издвојене по физичко-географском принципу углавном не представљају линије већ се пружају у виду прелазних појасева различите ширине. Примери:

- прелаз тропских кишних шума у саване

- прелаз тајги у тундре

- прелаз мешовитих шума у степе...

Међутим, границе регија се често поклапају са границама држава из практичних разлога: поштују се границе на политичкој карти, олакшавају се истраживања у оквиру држава или регија, олакшава се поређење статистичких података. Проучавањем географске регије стичу се знања о географском положају, физичко-географским и друштвено-географским специфичностима регије.

 

Географске одлике Јужне Европе

Jужна Европа

 

-  Јужна Европа обухвата три полуострва: Пиринејско, Апенинско и Балканско, као и бројна острва у Средоземном мору. Регија захвата 14% укупне површине Европе.

- Појам Средоземље обухвата простор Северне Африке, већи део Јужне Европе и део Југозападне Азије. Северни делови Јужне Европе се налазе ван утицаја Средоземног мора. Јужни део Француске (Азурна обала, острво Корзика) излази на Средоземно море, али највећи део њене територије припада Западној Европи и гравитира Атлантском океану. Средоземље је Месинским и Сицилијанским мореузом подељено на источни и западни део. До открића Америке, Источно Средоземље је представљало саобраћајни, културни и привредни центар Старог света. После открића Америке расте утицај приобаља Атлантског океана. Суецки канал је прокопан 1869. године.

- Највећа острва европског Средоземља су: Сицилија, Сардинија, Корзика, Крит и Балеарска острва. У рељефу Јужне Европе доминирају набране (веначне) планине: Пиринеји, Алпи, Динарске и Шарско-пиндске планине које одвајају Средоземље од осталог дела Европе. Од Алпа се према југу настављају Апенини који се пружају дуж Апенинског полуострва. Набране планине су претежно грађене од кречњака и доломита. Поједине планине су богате бокситом, најважнијом рудом алуминијума. Раседне (громадне) планине се налазе у југоисточном делу Балканског полуострва (Рила, Пирин, Родопи, Олимп) и у средишњем делу Пиринејског полуострва. Јужна Европа је регија позната по земљотресима и активним вулканима: Етна на Сицилији, Везув код Напуља, Стромболи и Вулкано на Липарским острвима.

- Низије се простиру поред већих река: око реке Гвадалкивир – Андалузијска низија, око реке Ебро је Арагонија, око реке По се простире Падска низија, око реке Пиниос је Тесалија, око доњег тока Вардара је Солунска низија а на крајњем југоистоку регије се налази Тракијска низија.

             

 Слика 1. физичко-географска карта Јужне Европе (Извор:https://1.bp.blogspot.com)

- У највећем делу регије заступљена је средоземна клима (топла и сува лета, благе и кишовите зиме). Регију одликује велика осунчаност – велики значај за туризам. Према унутрашњости регије клима прелази у умерено-континенталну, док је на висинама изнад 1.200 m заступљена планинска клима. Утицај средоземне климе се преко речних долина шири у унутрашњост регије. На западу Пиринејског полуострва заступљена је океанска клима.

- Речна мрежа у регији је слабо развијена, реке су кратког тока, а водостаји на њима варирају. Највећа природна језера: Скадарско (деле га Албанија и Црна Гора), Охридско (деле га Северна Македонија и Албанија), Преспанско (деле га Северна Македонија, Албанија и Грчка). Вештачких језера има највише на рекама у брдско-планинским деловима регије. У областима где је изражен крашки рељеф, због понирања површинских токова јавља се богатство подземне воде.

- Карактеристично земљиште за простор европског Средоземља је црвеница, настала таложењем нераствореног деле кречњака. Типична вегетација је макија – густа и тешко проходна жбунаста вегетација. Биљке: приморски бор, чемпрес, храст плутњак (нарочито у Португалији), ловор...

- Од 17 држава Јужне Европе, њих 13 су према облику владавине републике, док су 4 монархије (Шпанија, Андора, Монако и Ватикан). Патуљасте државе у регији су: Андора, Монако, Сан Марино, Ватикан и Малта. Најмања држава по површини и броју становника је Ватикан. Највећи број становника имају: Италија – 59.800.000, Шпанија 46.100.000, Грчка 10.950.000, Португалија 10.350.000. Највећу површину територије имају Шпанија и Италија. Највећу густину насељености имају: Монако – 19.010 ст/km² (највећу на свету), 1.818 ст/km² има Ватикан, затим Малта... У Јужној Европи живи 157,8 милиона становника, а просечна густина насељености регије износи 110 ст/km². Највећу густину насељености имају велики градови и приморске области.

- Јужна Европа је колевка европске цивилизације. У овој регији у старом веку настале су цивилизације Старе Грчке и Рима. На територији Западног римског царства, у средњем веку настала је римокатоличка религија. Под утицајем Старе Грчке, касније и Византије (Источно римско царство) развила се цивилизација Источне Европе.

- Јужна Европа је регија славних помораца из периода великих географских открића, посебно су се истакли Португалци: Бартоломео Дијас, Васко да Гама, Пердо Кабрал и Фернандо Магелан. Од Италијана најзначајнији морепловци били су Кристифор Колумбо и Америго Веспучи.

- На прелазу из 15. у 16. век захваљујући хуманизму и ренесанси дошло је до процвата науке, културе и технологије у Јужној Европи. У обнављању античких идеја и културе предњачили су градови у Италији: Фиренца, Падова, Рим и Венеција.

- Јужна Европа је емиграциона регија. Први исељеници после открића Америке били су Шпанци и Португалци, од половине 19. века и остали народи. Становништво Јужне Европе после Другог светског рата одлази на привремени рад у развијене државе Средње и Западне Европе, САД, Канаду и Аустралију. Последњих година Јужна Европа се сматра и имиграционом регијом због масовнијег доласка емиграната из афричких и азијских земаља.

- Јужна Европа је етнички хетерогена регија, већину становништва чине романски народи: Италијани (воде порекло од Латина, староседелаца Апенинског полуострва), Шпанци, Португалци и Каталонци. У регији живе јужнословенски народи: Срби (најбројнији словенски народ у регији), Бугари, Хрвати, Бошњаци, Македонци, Словенци и Црногорци. Изоловане групе народа: Баски, Албанци, Грци и Малтежани. Баски насељавају Пиринејско полуострво и обале Бискајског залива. Претпоставља се да су се доселили са Кавказа. Баскијски језик нема сличности ни са једним савременим језиком. Грци су народ настао мешањем староседелаца данашње Грчке са досељеницима из Мале Азије и племенима из северозападних делова Балканског полуострва.

- Главне привредне делатности Јужне Европе су туризам, пољопривреда и прерађивачка индустрија. У приморју и ближем залеђу највише се гаје: агруми, винова лоза, дуван, памук, маслине, смокве... Равничарски предели на Апенинском и Балканском полуострву су погодни за гајење ратарских култура: житарице, индустријско биље, поврће и сточно биље. Брежуљкасти и брдско-планински  предели у унутрашњости регије познати су по воћарству, виноградарству и сточарству (овце, свиње и говеда). Прерађивачка индустрија је грана индустрије која се бави прерадом биљних, животињских и минералних сировина ради добијања полупроизвода или готових производа.

- Јужна Европа је позната туристичка регија света. Туризам је најразвијенији у Шпанији, Италији, Грчкој и Хрватској. Средоземне државе имају велику могућност за развој купалишног (средоземна клима и топло море), културног (споменици и грађевине из различитих епоха људске историје) и градског туризма.

Google документ

https://docs.google.com/document/d/1-5J_Z6eQT5tujr1uRrSKVnGNUGmH4xWpCS7LxlZ78b4/edit?usp=sharing

 уграђен Google документ: